Video materijali svih elemenata periodnog sistema – ed.ted.com
Specijalni deo sajta ed.ted.com posvećenog edukaciji – ed.ted.com/periodic-videos posvećen je kratkim video opisima hemijskih elemenata u periodnom sistemu. Za sada, ne postoji prevod na srpski jezik, ali se uskoro može očekivati i srpski prevod, obzirom na veliku zajednicu prevodilaca oko veoma važnog projekta Ted.com.
sapuni
Врло радо се сећам Политикиног забавника који ме сваки пут враћа у детињство, када сам једва чекала следећи број како бих прочитала његове садржаје. Текст који следи је преузет са сајта politikinzabavni.rs., па драги осмаци ако желите да сазнате нешто више о сапуну, препоручујем да прочитате текст.
Прљавштина и како је спрати! То питање мучило је људе од давнина
Грци и Римљани нису знали за сапун. Како би отклонили штроку с коже користили су песак, камен пловућац или пепео. После купања мазали су се уљем, које би касније заједно с прљавштином остругали с тела помоћу металне справице сличне чешљу. Одећу су прали само водом.
Поступак „сапунификације” познат је барем 5000 година. Вавилонци и Египћани кували су маст с пепелом (који је богат алкалним солима) добијајући тако чврсту смесу која може да уклони нечистоћу с коже и одеће. Није случајно што реч „сапун”, према римској легенди, потиче с планине Сапо, места где су се приносиле животињске жртве. С овог подручја киша је, прелазећи преко долине, доносила мешавину животињске масти, лоја и пепела све до обала Тибра. Овде су жене сакупљале глинасту масу и користиле је за прање веша. За чишћење грубе вуне употребљавале су мокраћу.
У средњем веку, захваљујући обилним количинама маслиновог уља, Италија, Шпанија и Француска почеле су да производе сапун. Европске сапунџије кувале су уље и пепео, али њихов производ није био широко распрострањен због високих пореза.
Када је 1791. године француски хемичар Николас Лебланк измислио соду (бољи извор алкалних соли од пепела) започела је индустријска производња сапуна. А седамдесет година касније, 1861, још један хемичар, Мишел Шеверул дошао је до значајних открића везаних за масти. То је помогло Белгијанцу Ернесту Солвају да осмисли лак начин производње сапуна и учини га делом свакодневног живота.
Техника производње сапуна остала је неизмењена до 1916. године када је недостатак животињске масти у Првом светском рату приморао Немце да направе први синтетички сапун. Још једна новотарија појавила се 1946. године – Американци су пустили у продају први детерџент са сурфактантима (тензидима), који смањују површински напон воде у додиру с другом супстанцом и тако поспешују уклањање прљавштине. После само неколико година, 1953, продаја детерџената у САД била је већа од продаје сапуна .
Frederik Sanger
Frederik Sanger (Frederick Sanger, rođen 1918 godine) je britanski hemičar koji se bavio biohemijom. On je jedini hemičar koji je dobio dve Nobelove nagrade. Prvu nagradu je dobio 1958. godine za određivanje strukture molekula insulina, a drugu 1980. godine za istraživanje strukture molekula DNK zajedno sa hemičarima Polom Bergom i Volterom Gilbertom.
DNK je skraćenica od dezoksiribonukeinska kiselina. To je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i funkcionisanje svih živih organizama. DNK veoma važnu ulogu u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju (DNK segment koji prenosi ova upustva se naziva gen) i za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. Sanger je utvrdio redosled vezivanja molekula u strukturi DNK.
Marija Sklodovska Kiri
Marija Sklodovska Kiri (Maria Skłodowska-Curie, 1867 – 1934) je poznata fizičarka i hemičarka poljskog porekla. U njena najveća dostignuća spada rad na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa kao i otkriće dva nova hemijska elementa radijuma i polonijuma. Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine iz fizike, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radijuma. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnosti izlečenja karcinoma pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije – radiohemije.
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, 1834 -1907) bio je ruski hemičar, koji je stvorio Periodni sistem elemenata. Njemu se pripisuje i izum votke, čuvenog ruskog pića. Mendeljev je otkrio da hemijski elementi pokazuju osobinu periodičnosti kada se poređaju po rastućim atomskim težinama. Taj zakon mu je omogućio da elemente svrsta u periodni sistem prema atomskim težinama tako da srodni elementi zauzmu mesto u istoj koloni, jedan ispod drugog. Tako je bio u mogućnosti da predvidi na kom se mestu u Periodnom sistemu nalaze još neotkriveni elementi, u kakvim se jedinjenjima moraju tražiti i mogu naći, i kakve su im hemijske i fizičke osobine. Celokupna materija na Zemlji i u vasioni izgrađena je od 92 elementa, koji se razlikuju međusobno po atomskoj težini i drugim osobinama.
Viljam Remzi
Viljam Remzi (William Ramsay, 1852 –1916) je bio škotski hemičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. godine za otkriće plemenitih gasova. Radio je u polju fizičke hemije i proučavao je azotne okside. Prvo je otkrio gas argon (Ar)a tražeći izvor argona u vazduhu izolovao je helijum (He), koji je bio primećen u spektru Sunca, ali nije bio nađen na zemlji. Sledeći Mendeljejev periodni sistem elemenata, istraživao nedostajuće veze u novim grupama elemenata i tako je otkrio plemenite gasove neon (Ne), kripton (Kr) i ksenon (Xe).
Antoan Lavoazje
Antoan Lavoazje (Antoine Laurent de Lavoisier, 1743 – 1794) bio je poznati francuski hemičar. On je prvi upotrebio terazije koje je sam konstruisao u svojim istraživanjima i time je doprineo da hemija postane egzaktna nauka. Smatra se ocem ove nauke. Pre Lavoazjeovih otkrića, nauka je na sve procese sagorevanja gledala kroz flogistonsku teoriju, po kojoj se prilikom sagorevanja materije oslobađala supstanca flogiston. Lavoazje je bio veliki protivnik flogistonske teorije i kroz niz eksperimenata je pokazao da je sagorevanje reakcija supstance koja gori sa kiseonikom. Takođe je eksperimentalno utvrdio da se vazduh sastoji od dva gasa, od kojih jedan potpomaže gorenje, a drugi ne. Prvi je dokazao se voda sastoji od vodonika i kiseonika, uspešno je pokazao ulogu kiseonika u rđanju metala kao i u biljnom i životinjskom disanju, formulisao je zakon o održanju masa i prvi je imenovao kiseonik kao hemijski element 1778. Ubijen je na giljotini jer je proglašen neprijateljem republike Francuske.
Zanimljive cinjenice o atomima
-Atomi su najmanje čestice koji zajedno grade svaku supstancu..
-Broj atoma u univerzumu je oko 10 praćeno sa 80 nula.
-Godine 1933 Italijanski Enriko Fermi bombardovao je velike atome urana sa neutronima. Fermi je mislio da novi atomi koji su tada formirani su jednostavno stekli neutrone .
U 1939 godini nemačkih naučnika Han i Strassman ponovio je Ferminov eksperiment i utvrdio manje atome barijuma .
Austrijski Lisa Majtner shvatila da Han i Strassman su podelili uranijuma atome. Ovo otkriće je otvorilo put za oslobađanje nuklearne fisije energiju (vidi nuklearnu energiju ).
Atomi su gradivni blokovi univerzuma, nevidljivo mala čestica od kojih je napravljen stvar.
-Atomi su toliko mali da bi se moglo staviti milion atoma na kraju recenice kod tacke koju citate.
–Jezgro atoma jejezgro napravljeno od klastera dve vrste čestica – subatomskom protoni i neutroni .
Pomrse konce oko jezgra su cak jos manji čestice nazivaju elektroni .
Elektroni su negativno naelektrisanje , i protoni imaju pozitivno naelektrisanje , tako da elektroni se održavaju na jezgru od električnog privlačnosti.
Pod određenim uslovima atomi mogu podeliti u više od 200 vrsta kratkotrajnog subatomskom čestice. Čestice iz jezgra su napravljeni od različitih cak jos manji čestica pod nazivom kvarkovi .
Zanimljivosti 2/2
Aromaticni dzinovi -grafen
Grafeni su dzinovski policiklicni aromaticni ugljovodci. Ime su dobili na osnovu toga sto donekle podsecaju na grafit. Iako su sintetisani tek u novije vreme, vec imaju brojne primene, uglavnom kako materijal za specijalne namene u elektronici. Veliku Zaslugu za resavanje problema vezanih za sintezu velikih policklinih ugljovodonika ima nemacki hemicar Klaus Milen (Klaus Mluen). On je otkrio hemijsku reakciju za dobijanje tacno odredjene izmera grafena i metod za predvodjenje ovih jedinjenja u lako rastvorljivi oblik. Supstansi grafeni poznati i „tecni grafit“ koristi se u raznim modernim uredjajima visoke tehnologije. Uglavnom na mestima gde svetlost i elektricitet medjusobno reaguju, kao sto su fotoceljije, svetlosni senzori,fotodiode i slicno.
-Palitoksin-jedan od najjacih poznatih otrova
Palitoksin (C129H223N3O54) je jedan od najjacih poznatih otrova danas. Prvi put je izolovan iz Palythoa Toxica decembra 1961 Godine. Izolovanje u cistom stanju publikovan je zurnal Science tek deset godina kasnije.
Nakon istrazivanja dve nezavisne naucne grupe: Richard Mooore-a sa Universety Of hawaii i Yoshimasa Hirata- e sa Nagoya Universety, struktura ovog slozenog jedinjenja je konacno utvrdjena 1981 godine. Prvo je utvrdjena konstrukcija palatoksina dok je stereohemija izomera ustavljena tek dve godine kasnije od strane Daisuke Uemura. Palatoksin poseduje 71 stereohemijski element:64 hiralna ugljenikova atoma i 7 dvostrukih veza sto zajednbo cine 271 moguca stereohemijska izomera. Izazvan sintetski problem je resen tek 1994 godine od strane istrazivacke grupe Yoshito Kishi-a, Hardvard Universety, pri cemu je sinteza sadrzala65 sintetskih koraka.
U Prirodi postoji veoma mali broj supstanci koje su toksicnije od palatoksiina: proteini kao sto su ricini,tetanustoskin, Botulinum neurotoksin A kao i toksini iz morskih organizama:
cigutoksin i malitoksin. Procenjuje se da je letealna palatoksin za coveka odo 5ug po kilogramu telesne tezine(JEDAN GRAM PALATOKSINA MOZE USMRTITI 200.000 Ljudi !!!)
-Metanol
Verovatno ste vec culi da se od neke rakije pre nekoliko godina dosta ljudi otrovalo ili umrlo to je zbog jednog alkohola,metanola koji se u organizmu oksidise u formaldelihd.u tom obliku on ometa funkciju odredjenih molekula koji su bitni za mehanizam vida, i tako izaziva stalno slepilo.
mpupinhemija 