Osnovni hemijski pojmovi

MATERIJA-je sve što postoji u prirodi.Dva osnovna vida materije su supstnca i fizičko polje.Materija je neuništiva.Ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi.Ispoljava se u vremenu i prostoru kroz kretanje.

 SUPSTANCA je vid materije koja izgrađuje fizička tela. Supstanca je sve što zauzima prostor i ima masu. Supstanca se razlikuje po fizičkim osobinama ( agregatno stanje, gustina, masa, boja, ukus i miris, temperatura ključanja i topljenja) i hemijskim osobinama, koje se određuju na osnovu uzajamnih dejstava s drugim supstancama, pri čemu nastaju nove supstance. Supstanca je izgrađena od čestica.

 SVOJSTVA SUPSTANCI:

1. fizička svojstva mogu se odrediti čulima (bija, ukus, miris, agregatno stanje…) ili uz pomoć mernih instrumenata

2. hemijska svojstva supstance možemo uočiti tek kada od posmatrane supstance nastaju nove supstance.

HEMIJSKE PROMENE (HEMIJSKE REAKCIJE ILI HEMIJSKI PROCESI) su promene pri kojima se od jedne supstance ili više njih uvek grade nove supstance.

 FIZIČKE PROMENE  su promene pri kojima se ne menjaju bitne osobine supstanci.Pod fizičkim promenama supstanci se podrazumevaju promene agregatnog stanja (topljenje, isparavanje, očvršćavanje), promene oblika, usitnjavanje kristala, rastvaranje, zračenje svetlosne energije iz usijane žice, rasipanje svetlosti na mehuru sapunice.

ČISTE SUPSTANCE su supstance koje u sebi ne sadrže tragove nijedne druge supstance. Čiste supstance mogu biti hemijski elementi i hemijska jedinjenja.

HEMIJSKI ELEMENTI predstavljaju supstance koje se hemijskim promenama ne mogu razložiti na jednostavnije supstance (kiseonik, azot, sumpor, ugljenik….)

HEMIJSKA JEDINJENJA su supstence koje se sastoje od dva ili više hemijska elementa (kuhinjska so, šećer, voda, soda – bikarbona…)

SMEŠE predstavljaju skup dve ili više supstanci.Smeče se dele na:

1. HOMOGENE SMEŠE imaju isti sastav i svojstva. njihove sastojke ne razlikujemo okom, lupom ili mikroskopom.

2.HETEROGENE SMEŠE imaju različit sastav i svojstva u svim svojim delovima, njihove sastojke možemo razlikovati pomoću mikroskopa ili okom.

Sastojci smeša mogu se razdvojiti fizičkim postupcima ( ceđenje, odlivanje, destilacija, kristalizacija ).

DEKANTOVANJE ili odlivanje je grubo odvajanje sastojaka heterogene smeše. Pri dekantovanju se odvaja tečnost od čvrste supstance.

CEĐENJE (FILTRACIJA) predstavlja fino razdvajanje sastojaka smeše. Primenjuje se kada bar jedan od sastojaka smeše nije rastvorljiv.

 DESTILACIJA je postupak kojim se odvajaju sastojci smeša na osnovu njihovih različitih temperatura ključanja (isparljivosti). Destilacijom se odvajaju sastojci rastvora koji sadrže čvrste supstnce u tečnosti, kao i rastvora koji sadrže dve tečne supstance ili više njih.

KRISTALIZACIJA je postupak kojim se iz rastvora izdvaja čvrst sastojak pravilnog geometrijskog oblika-kristal.

UPARAVANJE  se koristi za razdvajanje sastojaka homogene smeše kada jedan sastojak relativno lako isparava.

ATOM  je najmanja, električni neutralna, čestica nekog elementa koji ima sve njegove hemijske osobine i koja se hemijskim putem ne može dalje razložiti. osnovni delovi atoma su jezgro i elektronski omotač.

 JEZGRO je središte atoma. Čestice koje čine jezgro nazivaju se nukleoni. Dva osnovna nukleona su proton i neutron. Proton ( p+ ) je pozitivno naelektrisana čestica koja sadrži jedinicu pozitivnog naelektrisanja. Neutron ( n0 ) je nenaelektrisana, odnosno neutralna čestica. Zbog naelektrisanja čestica koje čine jezgro, ono je pozitivno naelektrisano.

ELEKTRONSKI OMOTAČ atoma je prostor u kome se kreću elektroni. Broj elektrona u omotaču jednak je broju protona u jezgru atoma. Elektroni se kreću u slojevima, kojih može biti od jedan do sedam. Slojevi se označavaju velikim latiničnim slovima:K, L, M, N, O, P, Q, ili brojevima:1,2,3,4,5,6, i 7. Elektroni u tim slojevima imaju različitu energiju, pa je drugi naziv za sloj energetski nivo. elektroni su negativno naelektrisane čestice (e). Masa elektrona je 1800 puta manja od mase protona.

MASENI BROJ ( A ) atoma jednak je zbiru broja protona i neutrona. Maseni broj je uvek ceo broj.

ATOMSKI BROJ ELEMENTA ( Z ) predstavlja broj protona u jezgru atoma. Naziva se i redni broj jer odgovara redosledu elemenata u Periodnom sistemu elemenata.

IZOTOPI su atomi istog elementa, koji se međusobno razlikuju po broju neutrona u jezgru, a samim tim i po masenom broju.

SIMBOLI su oznake hemijskh elemenata koima se predstavlja jedan atom tog elementa.

RELATIVNA ATOMSKA MASA Ar je broj koi pokazuje koliko je puta masa atoma nekog elementa veća od 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa C-12.

MOLEKULI su stabilne celine udruženih atoma koji su povezani hemijskom  vezom. Pošto postoji sila privlačenja između atoma istog elementa, kao i atoma različitih elemenata, postoje molekuli elemenata i jedinjenja.

INDEKS je broj koji označava tačan broj atoma nekog elementa u molekulu supstance. Indeks se u formuli piše s donje desne strane simbola elemenata. Indeks jedan se ne piše.

KOEFICIJENTprikazuje broj elementarnih jedinki (atoma, molekula ili jona) supstance, kao i količinu (broj molova) supstance. Koeficijent se piše ispred simbola elemenata ili ispred formule molekula elemenata ili jedinjenja.

MOLEKULSKE FORMULE 

Molekulskim formulama označavamo molekule elemenata i jedinjenja. Takve formule se nazivaju molekulske formule. Molekulska formula pokazuje: od kojih elemenata je sastavljen molekul (kvalitativno značenje formule), tačan broj atoma pojedinih elemenata u molekulu (kvantitativno značenje formule, indeksi) i brojčani odnos atoma elemenata. Osim molekulske formule, za prikazivanje molekula elemenata i jedinjenja možemo koristiti i elektronske formule. U elektronskim formulama označeni su zajednički elektronski parovi između atoma. Ako se zajednički elektronski par označi crtom, dobija se strukturna formula molekula. Strukturne formule pokazuju i kako se atomi u molekulu međusobno povezani.

HEMIJSKA VEZA ostvarena između istih ili različitih atoma je ravnoteža sila privlačenja i odbijanja između naelektrisanih čestica. Tip veze koju grade atomi različitih elemenata može se odrediti na osnovu položaja tih elemenata u Periodnom sistemu.

KOVALENTNA VEZA je jedna od dva osnovna tipa hemijske veze. Nastaje u reakciji između atoma nemetala i ostvaruje se preko zajedničkih elektronskih parova (valentni elektroni se udružuju). Zavisno od broja zajedničkih elektronskih parova, kovalentna veza može da bude jednostruka ( H2, Cl2, HCl ), dvostruka (O2), i trostruka (N2 ).Kovalentna veza može da bude polarna i nepolarna, što zavisi od osobina elemenata koji udružuju elektrone. Atomi povezani kovalentnom vezom čine stabilne celine-molekule.

JONSKA VEZA je jedan od dva osnovna tipa hemijske veze. Nastaje u reakciji izrazitih metala, koji u valentnom nivou imaju mali broj elektrona ( Ia i Iia grupa ) i nemetala koji u valentnom nivou imaju veliki broj elektrona (VIIa grupa). Atomi metala otpuštaju elektrone i postaju pozitivno naelektrisani joni ( katjoni ). Otpuštene elektrone primaju atomi nemetala i postaju negativno naelektrisani joni ( anjoni ). Između nastalih jona deluju elektrostatičke sile privlačenja. Joni su u prostoru pravilno raspoređeni-kristalna struktura.

VALENCA nekog elementa je broj koji pokazuje koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom tog elementa. Valencu nekog elementa određuje broj elektrona tog elementa koji učestvuje u stvaranju hemijske veze. Valence elemenata mogu imati vrednosti od I do VIII, jer je osam maksimalan broj elektrona u valentnom energetskom nivou. Valenca elemenata je uvek ceo broj.

RELATIVNA MOLEKULSKA MASA Mr supstance je broj koji pokazuje koliko puta je masa njenog molekula veća od 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa C-12.

ZAKON STALNIH ODNOSA MASA

Elementi se međusobno jedine u stalnim masenim odnosima. Sastav jedinjenja je stalan, bez obzira na način na koji je dobijeno.

TABLICA PERIODNOG SISTEMA . Svi poznati elementi su svrstani, prema rastućem atomskom broju, u tablicu koja ima sedam perioda ( horizontalan red ) i osam grupa ( vertikalan red ). Periode su označene arapskim, a grupe rimskim brojevima. U vertikalnim grupama nalaze se elementi sa sličnim hemijskim osobinama. Grupe su podeljenje na glavne i sporedne ( a i b ).

D. I. Mendeljejev je 1869. godine napravio periodnu tablicu hemijskih elemenata, koji je , u stvari, grafički prikaz periodnog zakona.Tada su bila poznata šezdeset tri elementa.

PERIODNI ZAKON: Osobine elemenata su periodična zavisnost njihovih atomskih brojeva.

NEMETALI su hemijski elementi koji u tablici Periodnog sistema nalaze u gornjem desnom uglu. Na sobnoj temperaturi mogu biti u sva tri agregatna stanja. Nemetali se mogu razlikovati po boji i po mirisu. Opšta osobina nemetala je da ne provode elektricitet. Nemetali imaju slične hemijske osobine. Sa kiseonikom grade okside. Oksidi nemetala reaguju sa vodom gradeći kiseline. Oksidi nemetala se nazivaju anhidridi kiselina ili kiseli oksidi.

 METALI predstavljaju oko 80% svih poznatih elemenata. U prirodi se nalaze u obliku jedinjenja, a retko u elementarnom stanju. Na običnoj temperaturi svi metali su čvrsti, osim žive, koja je tečna. Svi metali su sive boje, izuzev bakra i zlata. Metali imaju sjaj, provode toplotu i elektricitet, imaju tvrdoću, a neki i magnetne osobine, mogu da se kuju, liju i izvlače u obliku žice. Metali imaju slične hemijske osobine. Reaguju sa kiseonikom (oksiduju se ), pri čemu nastaju njihovi oksidi. Neki oksidi metala reaguju sa vodom gradeći hidrokside. Oksidi metala se nazivaju anhidridi hidroksida ili bazni oksidi. U kiselinama mogu da zamene vodonik stvarajući soli

 REAKTANT  je polazna supstanca u hemijskoj reakciji.

REAKCIONI PROIZVOD  je supstanca koja nastaje u hemijskoj reakciji.

HEMIJSKE JEDNAČINE su skraćeni prikazi hemijskih reakcija i imaju kvalitativno i kvantitativno značenje. Reaktanti se pišu s leve strane jednačine, a proizvodi sa desne strane jednačine.

SINTEZAje reakcija stvaranja nove, čiste supstance od dve čiste supstance ili od više njih. Reakcijom sinteze mogu se dobiti jedinjenja iz elemenata ili iz jednostavnijih jedinjenja.

ANALIZAje reakcija rastavljanja čiste supstance na dve čiste supstance ili više njih.

ZAKON ODRŽANJA MASE

Ukupna masa reaktanata jednaka je ukupnoj masi proizvoda reakcije.

 RASTVOR je homogena smeša koja se sastoji od dve supstance ili više njih. Jedan sastojak je rastvarač, a ostale su rastvorene supstance. Rastvori, koji na određenoj temperaturi sadrže onoliko supstance koliko odgovara njenoj rastvorljivosti, nazivaju se zasićeni rastvori. Nezasićeni rastvori sadrže manje rastvorene supstance od zasićenog rastvora pri istim uslovima. Prezasićen rastvor sadrži više rastvorene supstance od zasićenog rastvora pri istim uslovima.

RASTVORLJIVOSTsupstance je sposobnost da sa rastvaračem gradi homogenu smešu. Izražava se brojem grama supstance u 100 grama rastvarača na određenoj temperaturi.

PROCENTNA KONCENTRACIJA RASTVORA predstavlja broj grama rastvorene supstance u 100 grama rastvora.

KISELINE su jedinjenja koja u vodi disosuju isključivo na pozitivne jone vodonika H+ i negativne jone kiselinskog ostatka.

HIDROKSIDI ( BAZE ) su jedinjenja koja u vodenom rastvoru sadrže kao negativne jone isključivo hidroksidne jone OH.

 INDIKATORI su supstance koje menjaju boju u prisustvu kiselina ( u kiseloj sredini ) i hidroksida ( u baznoj sredini ).

NEUTRALIZACIJA je reakcija između vodonikovih jona ( iz kiselina ) i hidroksidnih jona ( iz baza ), pri čemu nastaje voda. Katjon baze i anjon kiseline u toj reakciji grade so.

SOLI su jedinjenja koja u vodi disosuju na katjon hidroksida i anjon kiseline. Prema svojoj građi, soli se mogu podeliti u tri osnovne grupe: neutralne, kisele i bazne.

OKSIDACIJA je reakcija sjedinjavanja kiseonika sa drugim elementima. Prema brzini sjedinavanja sa kiseonikom, oksidacija može da bude brza ( burna ) i spora ( tiha ). Jedinjenja koja nastaju u reakciji oksidacije nazivaju se oksidi.

ANHIDRID BAZE je bazni oksid ( oksid metala ) koji sa vodom daje hidroksid.

ANHIDRID KISELINE je kiseli oksid (oksid nemetala ) koj sa vodom daje kiselinu.

MOL je jedinica za kolčinu supstance i ima oznaku mol. Jedan mol je ona količina supstance koja sadrži onoliko čestica koliko ima atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa C-12. Broj atoma u 12 grama ugljenikovog izotopa  C-12 je 6 * 1023 i naziva se Avogadrov broj.

 MOLARNA MASA je masa jednog mola čestica. Brojčano odgovara relativnoj atomskoj masi kada je supstanca u elementarnom stanju, odnosno relativnoj molekulskoj masi za jedinjenje i molekule elemenata. Merna jedinica za molarnu masu je g/mol.

Advertisements
  1. Nema komentara.
  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: