Video materijali svih elemenata periodnog sistema – ed.ted.com

decembar 13, 2014 Ostavite komentar

Specijalni deo sajta ed.ted.com posvećenog edukaciji – ed.ted.com/periodic-videos posvećen je kratkim video opisima hemijskih elemenata u periodnom sistemu. Za sada, ne postoji prevod na srpski jezik, ali se uskoro može očekivati i srpski prevod, obzirom na veliku zajednicu prevodilaca oko veoma važnog projekta Ted.com.

 

Advertisements
Kategorije:Zanimljivosti

Slika

funny-chemistry-lesson-Ba-Na-banana

Kategorije:Zanimljive Slike

sapuni

sapuni-2-VELIKAВрло радо се сећам Политикиног забавника који ме сваки пут враћа у детињство, када сам једва чекала следећи број како бих прочитала његове садржаје. Текст који следи је преузет са сајта politikinzabavni.rs., па драги осмаци ако желите да сазнате нешто више о сапуну, препоручујем да прочитате текст.

Прљавштина и како је спрати! То питање мучило је људе од давнина

Грци и Римљани нису знали за сапун. Како би отклонили штроку с коже користили су песак, камен пловућац или пепео. После купања мазали су се уљем, које би касније заједно с прљавштином остругали с тела помоћу металне справице сличне чешљу. Одећу су прали само водом.
Поступак „сапунификације” познат је барем 5000 година. Вавилонци и Египћани кували су маст с пепелом (који је богат алкалним солима) добијајући тако чврсту смесу која може да уклони нечистоћу с коже и одеће. Није случајно што реч „сапун”, према римској легенди, потиче с планине Сапо, места где су се приносиле животињске жртве. С овог подручја киша је, прелазећи преко долине, доносила мешавину животињске масти, лоја и пепела све до обала Тибра. Овде су жене сакупљале глинасту масу и користиле је за прање веша. За чишћење грубе вуне употребљавале су мокраћу.
У средњем веку, захваљујући обилним количинама маслиновог уља, Италија, Шпанија и Француска почеле су да производе сапун. Европске сапунџије кувале су уље и пепео, али њихов производ није био широко распрострањен због високих пореза.
Када је 1791. године француски хемичар Николас Лебланк измислио соду (бољи извор алкалних соли од пепела) започела је индустријска производња сапуна. А седамдесет година касније, 1861, још један хемичар, Мишел Шеверул дошао је до значајних открића везаних за масти. То је помогло Белгијанцу Ернесту Солвају да осмисли лак начин производње сапуна и учини га делом свакодневног живота.
Техника производње сапуна остала је неизмењена до 1916. године када је недостатак животињске масти у Првом светском рату приморао Немце да направе први синтетички сапун. Још једна новотарија појавила се 1946. године – Американци су пустили у продају први детерџент са сурфактантима (тензидима), који смањују површински напон воде у додиру с другом супстанцом и тако поспешују уклањање прљавштине. После само неколико година, 1953, продаја детерџената у САД била је већа од продаје сапуна .

Kategorije:Zanimljivosti

Frederik Sanger

frederikFrederik Sanger (Frederick Sanger, rođen 1918 godine) je britanski hemičar koji se bavio biohemijom. On je jedini hemičar koji je dobio dve Nobelove nagrade. Prvu nagradu je dobio 1958. godine  za određivanje strukture molekula insulina, a drugu 1980. godine za istraživanje strukture molekula DNK  zajedno sa hemičarima Polom Bergom i Volterom Gilbertom.

DNK je skraćenica od dezoksiribonukeinska kiselina. To je nukleinska kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i funkcionisanje svih živih organizama. DNK veoma važnu ulogu u  prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju (DNK segment koji prenosi ova upustva se naziva gen) i za građenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. Sanger je utvrdio redosled vezivanja  molekula u strukturi DNK.

Kategorije:Poznati hemičari

Marija Sklodovska Kiri

130px-Marie_Curie_(Nobel-Chem)Marija Sklodovska Kiri (Maria Skłodowska-Curie, 1867 – 1934) je poznata fizičarka i hemičarka poljskog porekla. U njena najveća dostignuća spada rad na teoriji radioaktivnosti, tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa kao i otkriće dva nova hemijska elementa radijuma i polonijuma. Dvostruka je dobitnica Nobelove nagrade, prvi put 1903. godine iz fizike, a drugi put 1911. godine iz hemije, za izdvajanje elementarnog radijuma. Pod njenim ličnim nadzorom vršena su, prva u svetu, istraživanja o mogućnosti izlečenja karcinoma pomoću radioaktivnosti. Jedan je od osnivača nove grane hemije – radiohemije.

Kategorije:Poznati hemičari

Dmitrij Ivanovič Mendeljejev

DmitrijIvanovicMENDELJEJEVDmitrij Ivanovič Mendeljejev (Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, 1834 -1907) bio je ruski hemičar, koji je stvorio Periodni sistem elemenata. Njemu se pripisuje i izum votke, čuvenog ruskog pića. Mendeljev je otkrio da hemijski elementi pokazuju osobinu periodičnosti kada se poređaju po rastućim atomskim težinama. Taj zakon mu je omogućio da elemente svrsta u periodni sistem prema atomskim težinama tako da srodni elementi zauzmu mesto u istoj koloni, jedan ispod drugog. Tako je bio u mogućnosti da predvidi na kom se mestu u Periodnom sistemu nalaze još neotkriveni elementi, u kakvim se jedinjenjima moraju tražiti i mogu naći, i kakve su im hemijske i fizičke osobine. Celokupna materija na Zemlji i u vasioni izgrađena je od 92 elementa, koji se razlikuju međusobno po atomskoj težini i drugim osobinama.

Kategorije:Poznati hemičari

Viljam Remzi

william-ramsay-1Viljam Remzi (William Ramsay, 1852 –1916) je bio škotski hemičar i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. godine za otkriće plemenitih gasova. Radio je u polju fizičke hemije i proučavao je azotne okside. Prvo je otkrio gas argon (Ar)a tražeći izvor argona u vazduhu izolovao je helijum (He), koji je bio primećen u spektru Sunca, ali nije bio nađen na zemlji. Sledeći Mendeljejev periodni sistem elemenata, istraživao nedostajuće veze u novim grupama elemenata i tako je otkrio plemenite gasove neon (Ne), kripton (Kr) i ksenon (Xe).

Kategorije:Poznati hemičari